Prskanje voća – kako i kada se prska voće?

Prskanje voća predstavlja osnovu svake ozbiljne voćarske prakse, bilo da imate nekoliko stabala u dvorištu ili veći voćnjak. Tokom godine, voćke su izložene brojnim bolestima i štetočinama koje mogu znatno umanjiti prinos ili u potpunosti uništiti plod. Da bi se to izbeglo, neophodno je planirati tretmane u skladu sa fazama razvoja biljke i vremenskim uslovima.

U ovom tekstu otkrićemo zašto su zimsko, prolećno i jesenje prskanje voća važni, dati kalendar prskanja i objasniti vam kako ga pravilno sprovesti.

Zašto je prskanje voća neophodno?

Prskanje voća je planiran, precizan i odgovoran pristup neophodan za zaštitu biljke od bolesti, štetočina i negativnih uticaja iz okoline. Da bi tretmani bili uspešni, važno je razumeti osnovne pojmove i pravila koja se primenjuju u praksi.

Preparati koji se koriste za prskanje dele se na fungicide (protiv gljivičnih bolesti), insekticide (protiv insekata i larvi) i akaricide (protiv grinja). Mogu biti kontaktni, odnosno delovati direktno na ono s čim dođu u dodir, ili sistemični, tj prodirati direktno u biljku i štititi je iznutra. Kontaktni preparati zahtevaju preciznu i temeljnu pokrivenost površine, dok sistemični deluju i kada nije cela površina biljke tretirana.

Važno je naglasiti da se sredstva ne smeju koristiti proizvoljno. Uvek je potrebno ispoštovati karencu (vreme koje mora proći od tretmana do konzumacije ploda), preporučene doze i smernice proizvođača. Takođe, obavezna je zaštitna oprema prilikom rada, kao i pravilno pranje i skladištenje opreme nakon upotrebe.

Prskanje se nikada ne obavlja po jakom suncu, vetru ili pred kišu. Idealno vreme je rano ujutru ili predveče, pri suvom i mirnom vremenu. Na taj način postiže se najbolji efekat uz minimalan rizik po okolinu i same biljke.

Zimsko prskanje voća

Zimsko prskanje voća se sprovodi tokom mirovanja vegetacije, najčešće krajem februara ili početkom marta, kada prođu najjači mrazevi, a pupoljci još uvek nisu počeli da bubre. Ova faza predstavlja prvo od tri tretiranja voćki u godišnjem ciklusu zaštite. Uklanjaju se štetočine, jaja insekata, larve i uzročnici bolesti koji su se povukli u pukotine kore drveta ili ispod opalog lišća i preživeli zimu.

Najčešće se koriste mineralna ulja, poznata i kao zimska ili žuta ulja, koja deluju mehanički, te guše jajašca i larve insekata stvarajući nepropusni film. Ponekad se ulja kombinuju sa insekticidima ili akaricidima radi dodatne zaštite. Kod izraženih problema sa bakterijama i gljivičnim bolestima ovu fazu se uključuju i bakarni preparati, koji dezinfikuju površinu kore i sprečavaju infekcije u početku vegetacije.

Zimsko prskanje je naročito važno kod voćaka kao što su jabuka, kruška, šljiva i višnja, koje su sklone napadima vaši, crvenih pauka i raznih gljivičnih oboljenja. Prskanje se obavlja temeljno jer stabla, grane i osnova debla moraju biti potpuno pokriveni.

Uprkos niskim temperaturama, zimsko prskanje se ne sme obavljati kada je mraz, sneg ili jaka vlaga. Idealni uslovi su suvo vreme, temperature iznad 5 °C i potpuna mirovanja biljke.

Prolećno prskanje voća

Proleće je period intenzivnog razvoja voćaka: od bubrenja pupoljaka, preko cvetanja, do formiranja plodova. Upravo zato se u ovoj fazi prskanje obavlja u više navrata, zavisno od vrste voća i vremenskih uslova.

Cilj je sprečiti razvoj bolesti voćki kao što su čađava krastavost, pepelnica, monilija i lisna pegavost, kao i suzbiti insekte koji se aktiviraju s prvim toplim danima.

Prvi tretman obično se izvodi u fazi zelenog pupoljka, kada se koristi kombinacija kontaktnih fungicida i insekticida. Već tada se mogu koristiti i đubriva, odnosno prihrana bogata mikroelementima. Sledeći prskanje se vrši pred cvetanje i tada je izuzetno važno koristiti preparate koji ne ugrožavaju pčele, jer je oprašivanje u punom jeku.

Pored osnovnih tretmana zaštite, u istim fazama razvoja voća mogu se koristiti i folijarna đubriva i biostimulatori iz Fitomineral asortimana, kao što su Nutri bor SL, Kelpak® ili Basfoliar®, koji jačaju otpornost biljaka i podstiču bolji kvalitet roda.

Prskanje voća leti

Tokom letnjih meseci voćke su posebno izložene napadima bolesti i štetočina, pa je pravovremena zaštita od presudnog značaja. Prskanje voća treba sprovoditi pažljivo, preparatima prilagođenim svakoj vrsti voća i aktuelnim problemima koji je muče. Redovno praćenje zasada i brzo reagovanje sprečavaju širenje infekcija i čuvaju prinose.

Letnje tretiranje NIJE obavezno za svako voće.

Radi se samo kod onih kultura čija vegetacija traje dugo i čiji plodovi sazrevaju kasnije (jabuka, kruška, kasne sorte šljive). Kod ranijih voćaka (breskva, kajsija, trešnja, višnja) sezona prskanja završava se praktično odmah posle berbe.

Jesenje (plavo) prskanje voća

Jesenje prskanje voća često je nazivano i plavo prskanje jer se u ovom periodu upotrebljava proizvod na bazi bakra za zaštitu biljaka koji je jarko plave boje. Najstariji preparat ovog tipa, za koji ste verovatno čuli čak i ako ste potpuni početnik u svetu voćarstva, naziva se bordovska čorba jer je nastao na teritoriji Bordoa krajem 19. veka.

Plavo prskanje obavlja se nakon berbe, tj onda kada lišće počne prirodno da žuti i opada. Cilj ovog tretmana je da se voćke pripreme za zimu, kao i da se spreči širenje bolesti koje prezimljavaju na opalom lišću, kori i granama. Ovaj korak se često preskače, ali njegovo pravilno sprovođenje značajno doprinosi smanjenju infekcija u sledećoj sezoni.

U ovoj fazi koriste se bakarni preparati koji deluju kao dezinficijens, sprečavajući razvoj gljivičnih i bakterijskih bolesti. Prskanje se vrši nakon što je opalo najmanje 70% lišća, jer se tada omogućava direktan kontakt sredstva s granama i deblom.

Plavo prskanje se naročito preporučuje kod voćaka sklonih bakterioznim oboljenjima, poput višnje, trešnje i kajsije. Redovna primena bakarnih sredstava u jesen doprinosi sanaciji rana nakon berbe, smanjuje prisustvo patogena i priprema voćku za zimski odmor.

Tretman se obavlja tokom suvog dana bez vetra i sa temperaturom iznad 5 °C. Bitno je ravnomerno i obilno prekriti celu biljku, uključujući stabljiku i osnovu grana. Iako jesenje prskanje ne uključuje prihranu, ono predstavlja bitan deo celogodišnje strategije zaštite i ne bi trebalo da se izostavi.

Kalendar prskanja voća

Da bi zaštita voćaka bila efikasna, neophodno je uskladiti tretmane sa razvojnim fazama biljke i vremenskim uslovima. Kalendar prskanja pruža jasan pregled kada i kojim sredstvima treba tretirati voćke tokom godine. Iako se konkretni termini često mogu razlikovati u zavisnosti od vrste voća, klime i lokalnih uslova, sledeća tabela daje opšti okvir koji možete prilagoditi svom voćnjaku:

Napomena: Poštujte karencu svake supstance i izbegavajte tretmane u toku jakih vrućina, kiše ili vetra.

Primenom ovakvog kalendara ne samo da štitite rod tekuće godine, već stvarate i osnovu za zdrav rast i razvoj voćaka u narednoj sezoni. U sledećim redovima objasnićemo i kako se pravilno izvodi prskanje voća.

Kako se prska voće — praktičan deo (korak po korak)

Efikasnost svakog tretmana ne zavisi samo od izbora sredstva, već i od pravilne pripreme rastvora, opreme i načina primene. Bez obzira na veličinu zasada, prskanje mora biti temeljno, precizno i bezbedno kako za biljke, tako i za onoga ko tretman sprovodi.

1. Priprema rastvora

Sredstvo za prskanje se uvek razblažuje prema uputstvu proizvođača. Koristi se čista voda, po mogućstvu meka. Rastvor se priprema neposredno pre upotrebe, uz stalno mešanje, a nikada se ne ostavlja za sutradan.

2. Zaštitna oprema

Obavezna je upotreba rukavica, maske i zaštitne odeće. Prskanje nikada ne obavljajte bez da ste prethodno zaštitili disajnih puteva, jer sitne čestice pesticida lako dospevaju u pluća.

3. Tehnika prskanja

Prskanje se izvodi ravnomerno po celom stablu: od vrha do osnove, uključujući i naličje listova. Rastvor ne treba da kaplje, ali površina mora biti potpuno vlažna. Kod zimskog prskanja posebno je važno da obuhvatite koru, pukotine i spojeve grana.

4. Izbor prskalice

Kvalitetna prskalica olakšava rad i omogućava preciznu primenu sredstva. U zavisnosti od veličine zasada i potrebe korisnika, možete se odlučiti za neki od sledećih modela:

• Stihl SG 51 ručna leđna prskalica – idealna za srednje i veće zasade, ima ergonomsku ručku, podešavanje pritiska i udoban leđni nosač. 
• Villager PS 20 motorna prskalica – pogodna za velike površine, snaga benzinskog motora omogućava snažno raspršivanje na visinu i daljinu. 
• SG 11 ručna prskalica – praktična za prskanje manjeg broja voćki u dvorištu, onda kada nema potrebe za profesionalnom opremom.

5. Uslovi prskanja

Idealno vreme za prskanje je rano ujutru ili predveče, pri temperaturama između 5 i 25 °C. Izbegavajte prskanje po jakom suncu, vetru i neposredno pre kiše.

6. Čišćenje i skladištenje opreme

Nakon upotrebe, potrebno je da prskalicu temeljno isperete čistom vodom, ispraznite sav preostali rastvor, a mlaznicu očistite mekom četkicom. Skladištite opremu na suvom mestu, zaštićenom od mraza i direktnog sunca.

Saveti i najčešća pitanja o prskanju voća

Da li se mogu mešati različita sredstva za prskanje voća?

Neka sredstva su kompatibilna i mogu se mešati, ali je uvek neophodno pročitati etiketu i uputstvo proizvođača. Mešanje se vrši u određenom redosledu: voda → fungicid → insekticid → folijarna đubriva. Pre svake kombinacije preporučuje se test kompatibilnosti u maloj količini rastvora.

Šta ako nakon prskanja padne kiša?

Ako kiša padne unutar 1–2 sata nakon prskanja, tretman se smatra neefikasnim i treba ga ponoviti. Neki savremeni preparati imaju bolju otpornost na spiranje, ali u većini slučajeva je potpuno suvo vreme neophodno za pozitivan efekat.

Da li tretmani ugrožavaju pčele?

Tokom cvetanja nikada se ne smeju koristiti preparati koji su toksični za pčele. Ako je tretman neophodan, obavlja se kasno uveče, kada se pčele vrate u košnice. Na tržištu postoje i sredstva sa oznakom „bezbedno za pčele“.

Da li je potrebno menjati sredstva svake godine?

Preporučuje se rotacija aktivnih materija za prskanje voća kako ne bi došlo do razvoja otpornosti kod patogena i insekata. Isti preparat ne bi trebalo koristiti više puta zaredom u istoj sezoni.

Da li folijarna đubriva mogu da zamene prskanje voća?

Ne. Folijarna prihrana služi za jačanje biljke, ali ne može zameniti fungicide i insekticide. Ona je odličan dodatak programu zaštite, ali ne i garancija za zdrave i otporne voćke.

To su bile osnove prskanja voća. Nadamo se da vam je naš blog pomogao da se bolje upoznate sa ovom praksom.