Kako se pravi kompost – TOP saveti za kompostiranje

Kompostiranje je jedan od najjednostavnijih, najkorisnijih i najekonomičnijih načina da se organske materije pretvore u dragoceno đubrivo za biljke. Ako ste se ikada pitali kako se pravi kompost, kako izgleda čitav proces, šta sme ili ne sme da ide u kompostište, ili vas zanima prirodni kompost za zdraviju baštu – na pravom ste mestu.

U ovom vodiču dobićete sve informacije koje su vam potrebne da naučite kako napraviti kompost, bez obzira na to da li živite u kući sa dvorištem ili u stanu i želite da saznate kako se pravi kompost u kućnim uslovima.

Šta je kompost i zašto je važan?

Kompost je potpuno prirodno, organsko đubrivo nastalo razlaganjem kuhinjskog i baštenskog otpada. U pitanju je proces koji se odvija uz pomoć mikroorganizama, gljivica, kišnih glista i ostalih korisnih organizama koji organske materije pretvaraju u crni, rastresit materijal bogat hranljivim sastojcima.

Prednosti komposta:

• Poboljšava strukturu zemljišta – čini ga rastresitijim i plodnijim.
• Povećava zadržavanje vode u peskovitim zemljištima.
• Poboljšava drenažu u teškim, glinovitim zemljištima.
• Podstiče mikrobiološku aktivnost koja je ključna za zdravlje biljaka.
• Smanjuje potrebu za hemijskim đubrivima.
• Smanjuje količinu otpada koji završava na deponijama.

Zbog svih ovih prednosti, mnogi vrtlari žele da nauče kako napraviti kompost za baštu koji će njihove biljke učiniti zdravijim i otpornijim.

Kompostiranje – osnova procesa

Kompostiranje je prirodan proces razlaganja organskog materijala. Da bi proces bio uspešan, potrebno je ispuniti nekoliko uslova:

1. Pravilna kombinacija zelenih i smeđih materijala
2. Dovoljna količina vazduha
3. Dovoljno vlage
4. Pravilna temperatura
5. Redovno okretanje (mešanje)

Ako se pitate kako se pravi kompost – sve se svodi na pravilnu ravnotežu materijala i održavanje uslova za razlaganje.

Šta staviti u kompost – zeleno i smeđe

Zeleni materijal (azot) – „mokri“ deo komposta:

Ovo su materije bogate azotom, koje ubrzavaju proces.

• Ostaci voća i povrća
• Talog od kafe i čaja
• Sveže pokošena trava
• Uvele biljke
• Sveže lišće
• Ostaci biljaka iz bašte
• Ljuske jaja (sitno usitnjene)

Smeđi materijal (ugljenik) – „suvi“ deo komposta:

Ovo su materijali bogati ugljenikom, zaduženi za strukturu komposta.

• Suvo lišće
• Grane i grančice (usitnjene)
• Karton i papir (bez boje)
• Slama i seno
• Piljevina
• Drvena strugotina

Za idealnu podlogu preporuka su STIHL usitnjivači granja i lišća iz naše ponude savršeni za pretvaranje krupnih materijala u organski kompost.

Šta ne sme ići u kompost?

• Meso i kosti
• Mlečni proizvodi
• Ulja i masti
• Izmet kućnih ljubimaca
• Biljke zaražene bolestima
• Plastični i sintetički materijali

Ovo je važno zapamtiti – mnogi ljudi koji uče kako napraviti kompost greše tako što ubace pogrešan otpad koji izaziva neprijatan miris ili privlači štetočine.

Kako se pravi kompost: korak po korak

Sada prelazimo na praktični deo – kako napraviti kompost od početka do kraja.

1. Odabir mesta za kompostište

Najbolje je izabrati deo bašte koji je:

• blago zasenčen,
• zaštićen od vetra,
• lako dostupan.

Kompost možete praviti:

• u drvenoj kutiji,
• u plastičnom kontejneru,
• u otvorenoj gomili,
• u baštenskom ćošku.

Ako pravite prirodni kompost u dvorištu, važno je da kompost ima dodir sa zemljom kako bi organizmi mogli da uđu u njega.

2. Priprema osnove

Na dno kompostišta stavite sloj grubljeg materijala:

• grančice,
• drvena strugotina,
• grublja slama.

Ovo obezbeđuje dobru drenažu i cirkulaciju vazduha.

3. Slaganje materijala (ključ uspeha)

Kompost se pravi naizmeničnim slaganjem slojeva:

• zeleni sloj (azot),
• smeđi sloj (ugljenik).

Idealni odnos je 2 dela smeđeg materijala na 1 deo zelenog.

Ako imate previše zelenog, kompost će biti mokar i smrdeće. Ako imate previše smeđeg, kompost će se sporo razlagati.

Ovo je jedan od najvažnijih saveta za sve koji žele da razumeju kako se pravi kompost na pravi način.

4. Vlaženje komposta

Materijal u kompostu treba da bude:

• vlažan kao isceđena sunđer-krpa, ali ne mokar.

Ako je previše suv – dodajte zeleno (pokošenu travu, voće i povrće). Ako je previše mokar – dodajte smeđe (karton, lišće).

5. Mešanje i provetravanje

Ovo je korak koji mnogi preskaču kada uče kako napraviti kompost, a ključan je za brzinu kompostiranja.

• Kompost treba prevrnuti svakih 10–20 dana.
• Mešanjem se obezbeđuje kiseonik neophodan za razlaganje.
• Proces se ubrzava i sprečava stvaranje neprijatnih mirisa.

6. Kontrola temperature

Aktivni kompost treba da se zagreje između 50 i 65°C.
U tom rasponu:

• ubijaju se patogeni,
• uništavaju se semenke korova,
• proces teče brzo i efikasno.

Ako temperatura padne, znači da treba dodati više zelenog ili preokrenuti kompost.

7. Koliko traje proces kompostiranja?

Kompost je „sazreo“ za 3 do 6 meseci, zavisno od:

• vrste materijala,
• veličine kompostišta,
• učestalosti mešanja,
• spoljne temperature.

Zreo kompost je:

• mrkocrne boje,
• rastresit,
• nema neprijatan miris,
• miriše na šumu i zemlju.

Kako se pravi kompost u kućnim uslovima

Ako živite u stanu, kompostiranje je i dalje moguće!

Opcije za kompostiranje u stanu:

1. Bokashi komposteri
2. Vermikomposteri (sa glistama)
3. Zatvoreni kuhinjski komposteri sa filterom

Kako se pravi kompost u kućnim uslovima – osnovni principi:

• Koristite posudu sa poklopcem i filterom.
• Odlažite samo kuhinjske organske ostatke.
• Redovno dodajte smeđi materijal (papir, karton).
• Povremeno promućkajte ili promešajte sadržaj.

Ovo je odličan način da naučite kako se pravi kompost bez neprijatnih mirisa i bez većeg nereda.

Najčešće greške u kompostiranju

Da biste izbegli probleme, obratite pažnju na ove greške:

Previše vlažan kompost

Rešenje: dodajte karton, suvo lišće, grančice.

Neprijatan miris

Znači da nema dovoljno kiseonika.

Rešenje: preokrenite kompost.

Veliki komadi materijala

Veliki otpad se sporo razlaže.

Rešenje: usitnite kuhinjski i baštenski otpad.

Previše zelenog materijala

Rešenje: povećajte količinu smeđih materijala.

Kompost se ne zagreva

Rešenje: dodajte više zelenog materijala ili češće mešajte.

Upotreba komposta u bašti

Kada jednom naučite kako napraviti kompost, vreme je da ga pravilno iskoristite.

Kako koristiti kompost:

1. Kao đubrivo za baštu – Dodajte 2–5 cm komposta na površinu zemljišta pre sadnje.
2. Kao malč – Zreo prirodni kompost odlično zadržava vlagu i sprečava korov.
3. U proizvodnji rasada – Pomešajte kompost sa peskom i zemljom u odnosu 1:1:1.
4. Za oživljavanje umorne zemlje – Kompost vraća hranljive materije u iscrpljeno zemljište.
5. Za voćke i žbunje – Sipajte sloj komposta oko stabla jednom godišnje.
6. Za cveće – Cvetne vrste izuzetno dobro reaguju na upotrebu komposta jer on obogaćuje zemljište i poboljšava vazdušnost.

Kako znati da je kompost spreman?

Zreo kompost ima sledeće karakteristike:

• tamna, skoro crna boja,
• rastresita struktura,
• neutralan ili prijatan miris zemlje,
• ujednačena tekstura bez prepoznatljivih komadića otpada.

Ako vaš kompost ima ove osobine – spreman je za upotrebu!

Kompostiranje nije komplikovano – potrebno je samo malo prakse, strpljenja i razumevanja osnovnih principa.

Ukoliko vam pored komposta zatrebaju i kvalitetna đubriva, istražite našu ponudu đubriva za sve sezone i pružite svojoj bašti negu koju zaslužuje. Istražite kompletnu Fitomineral ponudu i pronađite sve za baštu na jednom mestu!

Bilo da želite da naučite kako napraviti kompost za baštu, ili vas zanima kako se pravi kompost u kućnim uslovima, uz pravilno kompostiranje dobijate:

• hranljivo đubrivo potpuno prirodnog porekla,
• zdravije biljke,
• manje otpada,
• bolju plodnost zemlje,
• lepšu i održiviju baštu.

Počnite danas – vaša bašta će biti preporođena!